Elle était là, immobile sur son lit, la petite phrase bien connue, trop connue : Je t'aime. Trois mots maigres et pâles, si pâles. Les sept lettres ressortaient à peine sur la blancheur des draps. Il me sembla qu'elle nous souriait, la petite phrase. Il me sembla qu'elle nous parlait :, Je suis un peu fatiguée. Il paraît que j'ai trop travaillé. Il faut que je me repose., Allons, allons. Je t'aime, lui répondit Monsieur Henri, je te connais. Depuis le temps que tu existes. Tu es solide. Quelques jours de repos et tu seras sur pied., Monsieur Henri était aussi bouleversé que moi.

tekst

аутор
Одштампај
Угради

Табела

Тренутно радимо на побољшању функционалности табеле. Молимо вас да нам помогнете тако што ћете понудити своје повратне информације.

Дај повратне информације

Визуелни стил

Поставке

Тренутно радимо на побољшању подешавања активности. Молимо вас да нам помогнете тако што ћете понудити своје повратне информације.

Дај повратне информације

Промени шаблон

Врати аутоматски сачувано: ?