1) Koren reči ekologija potiče od dve grčke reči koje u nasem prevodu znače : a) kuća, dom, stanište i nauka; b) ekosfera, biocenoza i nauka; c) biosfera, biotip i ekosistem; d) ekosfera, biotip i ekosistem; e) biosfera, biocenoza i ekosistem. 2) Ekološki faktori mogu biti a) abiotički, klimatski, edafski i orografski; b) biotički, edafski i orografski; c) abiotički i biotički; d) klimatski, edafski i orografski; e) edafski i orografski. 3) Biotip predstavlja a) biosferu i tehnosferu; b) životnu zajednicu; c) prirodnu sredinu i prirodne resurse; d) sredinu stvorenu ljudskom aktivnošću; e) životno stanište. 4) Biocenoza predstavlja a) biosfera i tehnosfera; b) životna zajednica; c) prirodna sredina i prirodni resursi; d) biotip i biocenoza; e) životno stanište. 5) Ekosistem čini a) biosfera i tehnosfera; b) životna zajednica; c) prirodna sredinu i prirodni resursi; d) biotip i biocenozu e) životno stanište. 6) Ekosistem cine a) biosfera i tehnosfera; b) životna zajednica; c) prirodna sredina i prirodni resursi; d) sredina stvorena ljudskom aktivnošću e) životno stanište. 7) Biosferu predstavlja a) životno stanište b) životna zajednica c) biotip i biocenoza d) prirodna sredina i prirodni resursi e) sredina stvorena ljudskom aktivnošću i biosfera 8) Tehnosferu čini a) biotip i biocenoza b) prirodna sredina i prirodni resursi c) životno stanište d) sredina stvorena ljudskom aktivnošću e) životna zajednica 9) Lanac ishrane ili trofički lanac čine sledeći organizmi a) proizvođači, potrošači i razlagači b) producenti, proizvođaći i reducenti c) konzumenti i razlagači d) proizvođači i razlagači e) konzumenti i reducenti 10) Ekološki odnos koji se uspostavlja između spoljašnje sreedine određenog staništa i živih bića na njemu svrstavaju se u sledeću kategoriju a) 1) akcije i koakcije; b) 2) reakcije; c) 3) koakcije; d) 4) akcije, reakcije i koakcije; e) 5) akcije i reakcije 11) Organizmi koji se samostalno hrane nazivaju se : a) 1) heterotrofni; b) 2) konzumenti; c) 3) autotrofni; d) 4) mesojedi; e) 5) biljojedi. 12) Organizmi koji se odlikuju nesamostalnim načinom ishrane nazivaju se a) 1) heterotrofni; b) 2) konzumenti; c) 3) autotrofni; d) 4) mesojedi; e) 5) biljojedi. 13) Organsku produktivnost ekosistema čini a) 1) primarna produktivnost; b) 2) sekundarna produktivnost; c) 3) primarna i sekundarna produktivnost; d) 4) ukupna kolicina obrazovane organse materije; e) 5) biomasa 14) Primarna produktivnost predstavlja a) 1) ukupna količina obrazovane organske materije; b) 2) biomasa; c) 3) ukupna količina sintetizovane organske materije koju su obrazovali proizvodjači; d) 4) ukupnu količinu organske materije koju su stvorili potrosači; e) 5) kruženje materije i proticanje energije. 15) Sekundrana produktivnost predstavlja a) 1) ukupna količina obrazovane organske materije; b) 2) biomasa; c) 3) ukupna količina sintetizovane organske materije koju su obrazovali proizvodjači; d) 4) ukupnu količinu organske materije koju su stvorili potrosači; e) 5) kruženje materije i proticanje energije. 16) Natalitet predstavlja a) 1) broj živorodjene dece; b) 2) broj mrtvorodjene dece; c) 3) ukupan broj umrlih; d) 4) broj slučajeva oboljenja ili obolelih osoba; e) 5) broj novih slučajeva oboljenja ili obolelih osoba. 17) Mortinatalitet predstavlja a) 1) ukupan broj umrlih; b) 2) broj novorodjene dece; c) 3) broj mrtvorodjene dece; d) 4) broj svih slučajeva oboljenja ili obolelih osoba; e) 5) broj svih povredjenih. 18) Mortalitet predstavlja a) 1) broj slučajeva oboljenja ili obolelih osoba; b) 2) broj svih povredjenih; c) 3) broj novorodjene dece; d) 4) broj novih slučajeva oboljenja ili obolelih osoba; e) 5) ukupan broj umrlih. 19) Morbiditet predstavlja a) 1) broj svih povredjenih; b) 2) broj svih umrlih; c) 3) broj slučajeva oboljenja ili obolelih osoba; d) 4) broj mrtvorodjene dece; e) 5) broj svih slučajeva oboljenja ili obolelih osoba. 20) Incidencija predstavlja a) 1) broj novih slučajeva oboljenja ili obolelih osoba; b) 2) broj slučajeva oboljenja ili obolelih osoba; c) 3) broj svih povredenih; d) 4) ukupan broj umrlih; e) 5) broj novorodjene dece. 21) Prevalencija predstavlja a) 1) broj svih povredjenih; b) 2) broj svih slučajeva oboljenja ili obolelih osoba; c) 3) broj novih slučajeva oboljenja ili obolelih osoba; d) 4) ukupan broj umrlih; e) 5) broj novorodjene dece 22) Traumatizam predstavlja a) 1) ukupan broj umrlih; b) 2) broj mrtvorodjene dece; c) 3) broj svih povredjenih; d) 4) broj slučajeva oboljenja ili obolelih osoba; e) 5) broj novih slučajeva oboljenja ili obolelih osoba 23) Stopa morbiditeta odnos a) 1) broj slučajeva oboljenja i prosecnog broja stanovnika na nekoj teritoriji; b) 2) broj slučajeva obolelih osoba i prosečnog broja stanovnika na nekoj teritoriji; c) 3) broj slučajeva oboljenja ili obolelih osoba i prosečnog broja stanovnika na nekoj teritoriji d) 4) broj novih slučajeva oboljenja i prosecnog broja stanovnistva; e) 5) broj novih slučajeva oboljenja ili broja obolelih u nekom period i prosečnog broja stanovništva 24) Stopa incidencije je odnos a) 1) broja novih slučajeva oboljenja i prosečnog broja stanovnika; b) 2) broja novih slučajeva oboljenja ili broja obolelih osoba i prosečnog broja stanovnika c) broj slučajeva oboljenja ili oboleli osoba i broja stanovnika izloženih određenoj infekciji tj. riziku d) 3) broj slučajeva oboljenja i prosečnog broja stanovnika na nekoj teritoriji; e) 4) svih slučajeva oboljenja ili broja obolelih osoba u nekom period posmatranja i broja stanovnika 25) Stopa prevalencije je odnos a) 1) svih slučajeva oboljenja ili broja obolelih osoba u nekom periodu posmatranja i broja stanovnika b) 2) svih slučajeva oboljenja i broja stanovnika; c) 3) broja obolelih osoba u nekom period posmatranja i broja stanovnika; d) 4) svih slučajeva oboljenja ili broja obolelih osoba jednog odredjenog momenta u nekom period posmatranja i broja stanovnika;  e) 5) broja oboljenja i prosečnog broja stanovnistva. 26) Stopa letaliteta je odnos a) 1) broja umrlih od jedne bolesti i prosečnog broja stanovnika; b) 2) broja umrlih od jedne bolesti i broja stanovnika; c) 3) svih slučajeva oboljenja i broja stanovnika; d) 4) broja umrlih od jedne bolesti i obolelih od te iste bolesti; e) 5) broj obolelih i broj umrlih. 27) stopa mortaliteta je odnos a) 1) ukupnog broja umrlih i prosečnog broja stanovnika; b) 2) broj umrlih lica od izvesnih bolesti i prosečnog broja stanovnistva na posmatranoj teritoriji c) 3) broja muškog ili ženskog stanovnistva i broja ukupnog stanovništva istog pola, odnosno starosti d) 5) broj slučajeva oboljenja ili obolelih osoba i prosečnog broja stanovnika na nekoj teritoriji e) 4) broj obolelih i broj umrlih; 28) stopa traumatizma je odnos a) 1) broj povredjenih i broj eksponiranih stanovnika; b) 2) broj slučajeva nesposobnosti zbog povreda i ukupnog broja nesposobnih; c) 3) broj povredjenih na radu i broj zaposlenih radnika; d) 4) broj dana radne nesposobnosti zbog povreda i broj nesposobnosti za rad zbog povreda; e) 5) broj svih povredjenih i broj stanovništva. 29) Mortinatalitet predstavlja odnos a) 1) broj mrtvorodjena deca i broj živorodjene dece; b) 2) broj umrla odojčadi i broj živorodjene dece; c) 3) broj živorodjene dece i prosečnog broja stanovnika; d) 4) broj živorodjenih i broj umrlih; e) 5) broj umrlih majki zbog komplikacije trudnoće, porodjaja i purperiuma i broj živorođene dece 30) Konstanta kojom se množi stopa nataliteta je a) 100000 b) 100 c) 1000 d) 10000 e) 1000000 31) Konstanta kojom se množi stopa mortinataliteta je a) 100000 b) 100 c) 1000 d) 10000 e) 1000000 32) Konstanta kojom se množi stopa morbiditeta je a) 100000 b) 100 c) 1000 d) 10000 e) 1000000 33) Konstanta kojom se množi stopa prevalencije je a) 100 b) 100000 c) 1000 d) 10000 e) 1000000 34) Konstanta kojom se množi stopa letaliteta je a) 1000000 b) 1000 c) 100 d) 100000 e) 10000 35) Konstanta kojom se množi stopa mortaliteta je a) 1000000 b) 1000 c) 100 d) 100000 e) 10000 36) Konstanta kojom se množi stopa incidencije je a) 100000 b) 100 c) 1000 d) 10000 e) 1000000 37) Konstanta kojom se množi traumatizam je a) 1000 b) 10000 c) 100000 d) 100 e) 1000000 38) Glavnu grupu ugljenih hidrata čine a) 1) monosaharidi, oligosaharidi i polisaharidi; b) 2) monosaharidi i polisaharidi; c) 3) monosaharidi, disaharidi, trisaharidi i tetrasaharidi; d) 4) monosaharidi i polisaharidi; e) 5) oligosaharidi i polisaharidi. 39) Monosaharidi se a) 1) mogu hidrolizovati u prostije šećere; b) 2) ne mogu hidrolizovati u prostije šećere; c) 3) hidrolizom daju dva tri ili četiri molekula monosaharida; d) 4) hidrolizom daju veliki broj molekula monosaharida; e) 5) hidrolizom daju aldotrioze, aldotetroze, aldopentoze, ketotrioze, ketotetroze, f) ketopentoze itd. 40) Monosaharidi koji sadrže aldehidnu grupu nazivaju se a) ketoze b) trioze c) tetroze d) pentoze e) aldoze 41) Monosaharidi koji sadrže ketonsku grupu nazivaju se a) ketotrioze b) ketotetroze c) ketopentoze d) ketoze e) aldoze 42) Oligosaharidi čine a) 1) veliki broj molekula monosaharida; b) 2) saharoza, laktoza i maltoza; c) 3) disaharidi, trisaharidi i tetrasaharidi; d) 4) rafinoza, gencijanoza i melezitoza; e) 5) melibioza, genciobioza i trehaloza. 43) Polisaharidi čine a) 1) veliki broj molekula monosaharida; b) 2) skrob, dekstrini i celuloza; c) 3) skrob, dekstrini, celuloza i inulin; d) 4) skrob, dekstrini, celuloza, glikogen i inulin; e) 5) pektin, hitin i taninske materije. 44) Lipidi se dele na a) 1) masne kiseline; b) 2) proste, složene, nezasićene i zasićene masne kiseline; c) 3) proste i složene; d) 4) zasićene masne kiseline; e) 5) nezasićene masne kiseline. 45) Zasićene masne kiseline su one a) 1) kod kojih su sve valence ugljenikovih atoma u ugljovodoničnom nizu potpuno zasićene b) 2) koje sadrže jednu ili više dvogubih veza; c) 3) koje sadrže do 10 ugljovodonikovih atoma u ugljovodoničnom nizu; d) 4) koje sadrže do 12 ugljovodonikovih atoma u ugljovodoničnom nizu; e) 5) koje sadrže do 30 ugljovodonikovih atoma u ugljovodoničnom nizu; 46) Niže masne kiseline su one koje u svojim molekulima sadrže a) 1) 4 ugljenikova atoma; b) 2) 6 ugljenikova atoma; c) 3) 8 ugljenikova atoma; d) 4) 10 ugljenikova atoma; e) 5) 12 ugljenikova atoma 47) Nezasićene masne kiseline a) 1) nemaju dvogube veze; b) 2) sadrže jednu dvogubu vezu; c) 3) sadrže jednu, dve i tri dvogube veze; d) 4) više dvogubih veza; e) 5) sadrže jednu, dve, tri, četiri i pet dvogubih veza. 48) Složene masti čine a) 1) steroli; b) 2) voskovi; c) 3) fosfatidi, glikolipidi, sulfatidi i lipoproteini; d) 4) steroli, voskovi i lipoproteini; e) 5) zasićene i nezasićene masnekiseline. 49) Vitamini rastvorljivi u mastima ili liposolubilni vitamini su a) 1) vitamini B1, B2, B3, PP, B6 i B12; b) 2) vitamini A, D, E i K; c) 3) vitamin C, vitamin H-biotin, vitamin P, holin; d) 4) vitamini C, B1, B2, B3, PP, B6, B12, biotin, folna kiselina; e) 5) biotin- vitamin H, folna kiselina, inozitol, vitamin P, tioktinska kiselina; holin 50) Vitamini mogu biti rastvorljivi u  a) 1) vodi; b) 2) mastima; c) 3) hidrosolubilnom rastvoracu; d) 4) u vodi i mastima; e) 5) liposolubilnom rastvaraču. 51) Proteini se dele na a) 1) albumine, globuline, prolamine, gluteline, protamine, histone, albuminoide i metaloproteine b) 2) proste i složene proteine; c) 3) fosfoproteine, nukleoproteine, hromoproteine i glikoproteine; d) 4) proteoze , peptone, polipeptide i peptide; e) 5) albumine, globuline, lipoproteine, fosfoproteine, nukleoproteine i glikoproteine. 52) Postepenom hidrolizom proteina nastaju a) 1) proteoze, peptoni, polipeptidi, peptidi i aminokiseline; b) 2) aminokiseline; c) 3) peptoni, polipeptidi, peptidi i aminokiseline; d) 4) proteoze, polipeptidi, peptidi i aminokiseline; e) 5) polipeptidi, peptidi i aminokiseline. 53) Osnovni proteini u mesu su a) 1) mioalbumin, miogen, aktin, miozin, mioglobin i kolagen; b) 2) tropomiozin A i B, troponin A i B, retikulin i elastin; c) 3) albumin, globulin, hromoprotein i skleroprotein; d) 4) albumin, globulin, mioalbumin, miogen, aktin i miozin; e) 5) hromoprotein, skleroprotein, mioglobin, kolagen i retikulin. 54) Riba je proteinska namirnica koju odlikuje veliki sadržaj proteina i to a) 1) aktina, aktomiozina, globulina X i mioalbumina; b) 2) aktina, miozina, globulina X, miogena i mioalbumina; c) 3) aktina, miozina, aktomiozina i globulina X; d) 4) aktomizina, globulina X i mioalbumina; e) 5) aktina, miozina, aktomiozina, miogena i mioalbumina. 55) Belance je koloidni rastvor proteina u vodi i to a) 1) ovoalbumina, konalbumina, ovomukoida; b) 2) lizozima, G1 globulina i avidina; c) 3) ovoalbumina, konalbumina, lizozima; d) 4) ovoalbumina, konalbumina, ovomukoida, lizozima, avidina; e) 5) konalbumina, ovomukoida, lizozima, G1 globulina. 56) Najvažniji protein mleka je a) 1) laktoglobulin; b) 2) laktoalbumin; c) 3) kazein; d) 4) imunoglobulin IgG; e) 5) serum-albumin. 57) Energetske potrebe organizma zavise od  a) 1) metabolizma i specificnog dinamicnog dejstva hrane; b) 2) bazalnog metabolizna i energije potrebne za rad; c) 3) bazalnog metabolizma, energije potrebne za rad i specificnog dinamicnog dejstva hrane d) 4) energija potrebna za rad i specifičnog dinamičnog dejstva hrane; e) 5) bazalnog metabolizma, specifičnog dinamičnog dejstva hrane i energije potrebne u zavisnosti od vrste rada 58) Namirnice se prema poreklu dele na  a) 1) namirnice biljnog i životinjskog porekla; b) 2) namirnice biljnog, životinjskog, mineralnog i sintetskog porekla; c) 3) namirnice biljnog, životinjskog i mineralnog porekla; d) 4) namirnice biljnog, životinjskog, mineralnog porekla i namirnice bogate proteinima; e) 5) mešovite namirnice. 59) Prema hemijskom sastavu namirnice se dele na a) 1) namirnice bogate proteinima, ugljenim hidratima, mastima i mešovite namirnice; b) 2) namirnice bogate proteinima, ugljenim hidratima i mastima; c) 3) namirnice biljnog, životinjskog, mineralnog i sintetskog porekla; d) 4) namirnice bogate proteinima, ugljenim hidratima i mešovite namirnice; e) 5) energetske, gradivne i zaštitne. 60) Prema ulozi u oranizmu namirnice se dele na a) 1) energetske i gradivne; b) 2) energetske i zastitne; c) 3) gradivne i zastitne; d) 4) energetske, gradivne i zaštitne; e) 5) namirnice bogate proteinima, ugljenim hidratima, mastima i mešovite namirnice 61) igijenska ispravnost vode za piće utvrđuje se a) 1) osnovnim, proširenim, periodičnim, pregledom iz novog vodozahvata i prema higijensko epidemiološkim indikacijama b) 2) osnovnim, periodičnim, pregled iz novog vodozahvata i prema higijensko epidemiološkim indikacijama c) 3) proširenim, periodičnim, pregled iz novog vodozahvata i prema higijenskoepidemiološkim indikacijama; d) 4) osnovnim, proširenim, pregledom iz novog vodozahvata i prema higijenskoepidemiološkim indikacijama; e) 5) osnovnim, proširenim, periodičnim i prema higijensko-epidemiološkim indikacijama. 62) za osnovni i prošireni preled vode za piće uzorkuje se a) 1l vode b) 250ml vode c) 5l vode d) 250ml i 1l vode e) 1l i 5l vode 63) Prisustvo amonijaka i nitrita u vodi za piće ukazuje na a) 1) sveže fekalno zagadjenje; b) 2) staro fekalno zagadjenje ; c) 3) indikatore fekalnog zagadjenja vode za piće; d) 4) hemijske indikatore fekalnog zagadjenja vode; e) 5) staro fekalno zagadjenje i hemijske indikatore vode. 64) Tvrdoća vode može biti a) 1) stalna; b) 2) karbonatna; c) 3) prolazna; d) 4) stalna i karbonatna; e) 5) stalna i prolazna. 65) Prolaznu tvrdoću čine a) 1) soli kalcijuma i magnezijuma i sulfatnih anjona; b) 2) soli kalcijuma i magnezijuma i sulfatnih i hloridnih anjona; c) 3) soli kalcijuma i magnezijuma i hidrogenkarbonatnih anjona; d) 4) soli kalcijuma i magnezijuma i hloridnih anjona; e) 5) soli kalcijuma i magnezijuma i hidrogenkarbonatnih, sulfatnih i hloridnih anjona. 66) Volumetrijsko određivanje tvrdoće vode za piće vrši se rastvorom a) 1) dinatrijumove soli etilen-diamino-tetrasircetne kiseline; b) 2) srebro-nitratom; c) 3) kalijum-permanganatom; d) 4) natrijum-hidroksidom; e) 5) kalijum-hromatom. 67) Volumetrijsko određivanje sadržaja hloridnih anjona u vodi za piće vrši se metodom a) 1) acidimetrije; b) 2) alkalimetrije; c) 3) precipitacije; d) 4) kompleksometrije; e) 5) permanganometrije. 68) Vrednost rezidualnog hlora u vodi za piće na terenu se odredjuje primenom a) 1) Heligeovog komparatora; b) 2) Spektrofotometrije; c) 3) Kolorimetrijski; d) 4) Laktodenzimetrom; e) 5) Butirometrom 69) pH vrednost higijenski ispravne vode za piće kreće se u opsegu od : a) 1) 6,8-8,5; b) 2) 6,5-9,0; c) 3) 6,8-7,2; d) 4) 5,8-6,9; e) 5) 6,5-7,5 70) Vrednost rezidualnog hlora u vodi za piće je a) 1) 0,1 mg/l; b) 2) 0,2 mg/l; c) 3) 0,3-0,5 mg/l; d) 4) 0,6 mg/l; e) 5) 1 mg/l. 71) Prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosi vode za piće maksimalno dozvoljena koncentracija amonijaka u vodi je a) 1) 0,03 mg/l; b) 2) 50 mg/l; c) 3) 200 mg/l; d) 4) 0,1 mg/l; e) 5) 12 mg/l. 72) Prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosi vode za piće maksimalno dozvoljena koncentracija nitrita u vodi je a) 1) 0,03 mg/l; b) 2) 200 mg/l; c) 3) 0,1 mg/l; d) 4) 50 mg/l; e) 5) 12 mg/l. 73) Prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosi vode za piće maksimalno dozvoljena koncentracija nitrata u vodi je a) 1) 200 mg/l; b) 2) 12 mg/l; c) 3) 50 mg/l; d) 4) 0,03 mg/l; e) 5) 0,1 mg/l. 74) Prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosi vode za piće utrošak kalijumpermanganata je a) 1) 0,1 mg/l; b) 2) 12 mg/l; c) 3) 50 mg/l; d) 4) 200 mg/l; e) 5) 0,03 mg/l . 75) Prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosi vode za piće maksimalno dozvoljena koncentracija hlorida u vodi je a) 1) 50 mg/l; b) 2) 12 mg/l; c) 3) 0,03 mg/l; d) 4) 0,1 mg/l; e) 5) 200 mg/l. 76) Uzorci namirnica za hemijski pregled uzimaju se a) 1) u uslovima proizvodnje iz proizvodnih partija; b) 2) u uslovima prometa iz ambalažnih jedinica; c) 3) u uslovima proizvodnje iz proizvodnih partija i u uslovima prometa iz ambalažni jedinica d) 4) u uslovima proizvodnje i u uslovima prometa; e) 5) iz proizvodnih partija i iz ambalažnih jedinica 77) Po pravilu za vršenje analiza i super analiza životnih namirnica uzorkuje se a) 1) jedan uzorak; b) 2) tri uzorka; c) 3) dva uzorka; d) 4) četiri uzorka; e) 5) sve navedeno. 78) trihalometani nastaju a) 1) reakcijom hlora i organskih materija u vodi b) 2) reakcijom hlora i neorganskih materija u vodi c) 3) reakcijom hlora i hemijskih primesa d) 4) reakcijom hlora i gvožđa e) 5) reakcijom hlora i nitrita 79) ozon je jako a) 1) redukciono b) 2) oksidaciono c) 3) koagulaciono d) 4) dezinfekciono e) 5) hemijsko sredstvo 80) Aktivni ugalj se koristi u procesu a) 1) koagulacije b) 2) uklanjanja organskih materija c) 3) flokulacije d) 4) hlorisanja e) 5) sedimentacije 81) Soli kalcijuma i magnezijuma utiču na a) 1) pH vrednost vode b) 2) veličinu tvrdoće vode c) 3) mutnoću d) 4) elektroprovodljivost e) 5) ukus 82) Methemoglobinemija kod dece nastaje zbog povećanog sadržaja u vodi a) 1) nitrita b) 2) nitrata c) 3) amonijaka d) 4) hlorida e) 5) mangana 83) Javno snabdevanje stanovništva vodom za piće je snabdevanje više od a) 5 b) 10 c) 15 d) 20 e) 15 domaćinstva 84) Prioritet lokalne inspekcije vodno objekta je a) 1) kvalitet izrade b) 2) mesto gde se nalazi c) 3) procena kvaliteta pijaće vode d) 4) pristup objektu e) 5) utvrditi izdašnost 85) U procesu prečišavanja vode u vodovodima nema procesa a) 1) sedimentacije b) 2) aeracije c) 3) koagulacije d) 4) flokulacije e) 5) autopurifikacije 86) Baktericidni efekat najviše je izražen kod a) 1) hlor dioksida b) 2) hlor gasa c) 3) hlor tečnosti d) 4) hipohloraste kiseline e) 5) hlornog kreča 87) Bakteriološko prečišćavanje otpadnih voda je a) 1) proces uklanjanja rastvorenih organskih materija koagulacijom b) 2) proces uklanjanja rastvorenih organskih materija mikroorganizmima c) 3) proces uklanjanja rastvorenih organskih materija flokulacijom d) 4) proces uklanjanja rastvorenih organskih materija sedimentacijom e) 5) proces uklanjanja rastvorenih organskih materija hlornim preparatima

drzavni sanitarci 2

door
Embedden

Scorebord

Visuele stijl

Opties

Template wisselen

Automatisch opgeslagen activiteit "" herstellen?